Invertorski aparati  za zavarivanje u odnosu  na transformatorske  ispravljače


I dan danas, kod nekih, postoji dilema, da li kupiti invertorski  aparat za zavarivanje  ili ne. Glavni
razlog je činjenica da su uvedeni  relativno  nedavno, pre možda 15 -20 godina i sećanje na tada
počentnu,  uglavnom katastrofalnu  nepouzdanost  i dalje živi,  a sa druge strane i dan danas po
radionicama  postoje aparati stari po 40 godina koji izgledaju neuništivo  a „rade“ svaki posao i
zarađuju pare...
Ovo je mali osvrt na razlike i prednosti jednih u odnosu na druge.


Prednosti invertora:

- Jedna od glavnih prednosti,  a često i sasvim dovoljna za kupovinu  je njegova mala veličina  i
masa. Ako uzmemo  REL aparate do 150 A, oni su uglavnom teški do 6-7 kg, a recimo TIG aparati
do 220 A su teški do 20 kg. Recimo  da postoje i MIG/MAG aparati klase 320 A, a težine 35 -40 kg...
Ko radi na terenu, na visini, ova prednost je sasvim dovoljna za kupovinu  ovih aparata.
- Druga prednost je činjenica da vuku manje amperaže  iz mreže, a takođe i troše manje struje.
Samo ovo je takođe dovoljna prednost da invertorske  aparate kupi  veliki  broj ljudi koji nemaju
„industrijsku struju“, već rade kod svojih kuća ili uopšte u svojim radionicama  imaju „kućne“
strujne instalacije. Ako dodamo da najmoderniji  invertori  imaju ugrađene PFC module koji
dodatno snižavaju amperažu koja se vuče iz  mreže, dolazimo  da se može zavarivati  sa elektrodom
3.2 mm, a na instalaciji sa osiguračem od 10A-16A.  Takođe neki aparati imaju ugrađene module
za automatsko prihvatanje  bilo kakve  monofazne  struje od 90 -280 V. Ovo je dovelo  do toga da
veliki  broj „amatera“ postanu  kupci ovih proizvoda.
(Pominju se ogromne cifre, recimo da neki stari trafo aparati povuku i do 100A iz mreže a rade na
monofaznoj struji).
- Kod invertorskih  aparata, performanse  su regulisane  i softverom,  tako da su moguće varijabilne
frekvencije  i oblici izlaznih  struja (naročito kod TIG AC/DC aparata) kao i podešavanje  dinamike
električnog  luka. Prosto, samo zavarivanje  je dignuto na viši nivo, sa stanovišta lakše kontrole
luka, mogućnosti  manjeg nivoa veštine  zavarivača  za postizanje odličnog zavarenog spoja, malog
unosa toplote u materijale koji su osetljivi, rad sa baš tankim debljinama...


Prednosti trafo aparata:

- Glavna prednost je svima poznata, a to je pouzdanost. Ljubitelji  ovih aparata vole da kažu da tu
nema šta da se pokvari.  Postoji veliki  trafo koji je neuništiv, elektrika,  malo proste elektronike,
neki mehanički  delovi...  pa se kaže „ma kvare  se i oni, pokvari  se ventilator, ali popravi  to lako
Pera vodoinstalater,  jednom u 10 godina, častimo ga pivom“...
Malo preterano, ali u svakom  slučaju, daleko  su u prednosti  što se tiče neosetljivosti  na prašinu,
koja je baš veliki  uzrok kvarova  kod invertorskih  aparata.
- Pošto se uglavnom  ne pomeraju iz svog ćoška tokom svog životnog veka, nisu izloženi  udarima,
padovima,  što je takođe čest razlog kvara invertorskog  aparata  (doduše kriv je vlasnik  što je
dopustio da mu aparat padne, ali vlasnici su često tvrdoglavi  pa umesto da krive sebe okrive
aparat što je pao).
- Jedan od čestih razloga kvara invertorskih  a parata je priključivanje  na neodgovarajući  agregat ili
lošu i prljavu struju. Pošto gotovo niko ne priključuje velike  trafo aparate na agregat, to se ne
spominje kao razlog njihovog kvara, pa invertorski  aparati ni krivi ni dužni dolaze zbog ove
„falinke“  na loš glas. Naravno krivac je čovek koji je dozvolio  nepravilno  upotrebu aparata ali
svejedno  lakše je okriviti  aparat nego sebe, a usput dodati da je stari trafo neuništiv.
- Jasno da je da trafo aparate može popraviti  veći broj servisera,  sa manjim nivo om  stručnosti,
dok kod invertorskih  su često potrebni za svaki model  obučeni serviseri.  Veoma je mali broj
servisera  sa tolikim znanjem i iskustvom  da mogu popraviti veliki  broj raznih modela invertorskih
aparata.
- Sama činjenica da trafo aparati traju po  40 godina izaziva  poštovanje, dok kod invertorskih
definitivno  postoji „zastarevanje“.  Elektronika  je tehnologija sa tako brzim napretkom  da su
delovi, sklopovi  itd posle 3 ili 5 ili 7 godina toliko zastareli da ih prosto nema. A već sam rekao da
je mali  broj servisera  koji imaju toliko znanje da mogu onda takav aparat da poprave.


Zaključak

Sadašnjost i budućnost ipak pripadaju invertorskoj  tehnologiji.
Ona je već danas  dostigla potreban nivo pouzdanosti tako da se uopšte ne treba plašiti.
Prenosivost,  povlačenje manje amperaže  iz strujne instalacije...
Dalje, činjenica da se mogu postići zavarivanja  sa malim  unosom toplote, zavarivanja  teško
zavarljivih  metala pulsnim strujama (recimo MIG zavarivanje  bakra...), zavarivanja tankih
preseka... je takođe dovoljna sama po sebi.
Napomena
Naravno kod obe tehnologije postoje  i „prevare“  koje mogu neupućenog  da odvrati od kupovine
jednog ili drugog.
Invertori se prave u nekim firmama  ili zemljama  (na zlom glasu je jedna dalekoistočna  zemlja   ali i
firme iz Evrope koje prepakuju i pod svojim nekad cenjenim brendom  prodaju ove sa dalekog
istoka) samo da bi se prodali, a ne vrede  ničemu. Njihova nepouzdanost  kao i loše performanse
ipak  ne mogu uticati na konačan sud, prosto jer znamo da postoje  proizvođači  koji prave odlične
proizvode.  To što se neko vodi cenom koja je besmisleno  niska, pa kupi invertorski  aparat, pa
posle ne može da postigne nivo zavarivanja  ili mu se često  aparat kvari  ili ne može da se popravi
ili nema potrošnih ili rezervnih  delova,  je  njegova  krivica  a ne invertorske  tehnologije.
Sa druge strane i kod trafo tehnologije  postoji igra sa cenom, umesto bakarnih  namotaja, koriste
se aluminijumski,  preseci namotaja su manji nego što zahteva deklarisana  snaga i amperaža ...
I kod j ednih i drugih se zloupotrebljava  deklarisanje  intermitenci  i performansi,  prosto jer je još
uvek to stvar „časne reči“ pa ako neko može da zaradi novac tako što danas malo ili mnogo  slaže,
što da ne...